Зашто се гојимо?

Један од глобалних проблема јесте гојазност. Овом, могу слободно рећи болешћу, су погођени чак и најмлађи. Забрињавајуће је да сваке године број гојазних непрестано расте.

Гојазност доноси бројне проблеме. Срце мора да пумпа више крви, чиме се оптерећује, оптерећују се кости, тетиве и лигаменти, расте ризик од срчаних обољења, ризик од појаве дијабетеса и сл. Главни узрок гојења јесте то што данас углавном конзумирамо намирнице са пуно шећера и појачивача укуса, које имају врло мало, или уопште немају довољно храњивих састојака. Такође, велики проблем јесте и недостатак физичке активности.

Шта доводи тачно до гојења?

Када конзумирамо неку храну, долази до повећања глукозе, тј. крвног шећера. Да би наше тело спустило ниво крвног шећера, панкреас лучи хормон инсулин. Инсулин је поред улоге редуковања крвног шећера, такође заслужан и за таложење залиха сала. Ниво крвног шећера који ће се повећати уносом намирнице је повезан са гликемијским индексом те намирнице. Што је већи гликемијски индекс, то ће глукоза бити на вишем нивоу. 

"У чему је проблем?", сигурно се питате. Проблем настаје када дужи временски период једемо, бићу благ, смеће. Данашња прерађена храна као нпр. бели хлеб, сокови, слаткиши, грицкалице, немају скоро никаквих храњивих материја. Уместо тога су пуне шећера, и њихов гликемијски индекс је поприлично висок. 

Када унесете храну високог гликемијског индекса, тело инсулином спусти крвни шећер. Овде постоји проблем. Тело спусти крвни шећер, али сада остају трагови инсулина у нама. Телу је незамисливо да постоји инсулин а да нема крвног шећера. Тада проради нешто што се зове глад. Гладни смо, јер нашем телу треба крвног шећера који ће постојећи инсулин снизити. 

Инсулинска резистентност!

Ово је један од највећих проблема данашњице. Често се поистовећује са базалним метаболизмом, али се ипак разликује. Ок, научили смо да када поједемо нешто, расте крвни шећер, лучи се инсулин и снизи га. Међутим, временом се уносом смећа повећава отпорност на инсулин. Сада нашем телу треба више инсулина како би снизио крвни шећер. Више инсулина - више се складишти сало. Ово је толико озбиљан проблем, да велики број људи данас обољева од дијабетеса типа 2, а такође велики број људи је у пред-дијабетес фази, а да то и не зна. 

Решење!

Научили смо узрок гојења, шта је инсулинска отпорност, а сада да видимо шта можемо урадити да повратимо осетљивост на инсулин. Решење је једноставно. Морамо одређени временски период да конзумирамо намирнице које врло мало подижу крвни шећер. 

Угљени хидрати су макронутријенти који су највише заслужни за подизање крвног шећера. Протеини до одређене границе уопште не подижу крвни шећер, док се вишак трансформише у глукозу. Масти су занимљиве. Масти, ма колико год их јели, уопште не повећавају крвни шећер. Међутим, превелики унос нездравих масти нам може такође направити озбиљне проблеме. 

Морамо се фокусирати на што више поврћа. Препоручљиво је зелено поврће. Воће се не препоручује док се не повећа осетљивост на инсулин. Протеине треба јести у ограниченим количинама, у зависности од начина живота. Такође, ужине се не препоручују. Најбоље је јести за почетак 3 пута на дан. Свако грицкање доводи до повећања инсулина, а док год имамо инсулина у себи, не можемо да мршавимо.

Људи који су углавном мршави имају среће да су генетски јако осетљиви на инсулин. Њима треба врло мало инсулина који ради посао. Међутим, временом и они могу бити погођени овим проблемом, тако да морамо што више водити рачуна о нашем здрављу.