Запрати блог

Берлин, српски Брљин



Берлин је главни град Немачке, и највећи немачки град са око 3.7 милиона становника. Други је град по величини у Европској Унији, одмах иза Лондона. Добио је назив по медведу Bär (медвед), који се и налази на берлинској застави. 

Оно што мало људи зна јесте да је Берлин био српски град. Да добро сте чули. Хајде најпре да пођемо од имена града Берлин. Берлин је, као што је већ речено, добио назив по медведима. Проблем је тај, што је стари Берлин био подручје препуно бара и мочвара. У таквом природном амбијенту, медведи не могу да опстану, па тако у подручју овог града никада нису живели медведи.

С друге стране, назив Брљин је много захвалније име које описује овај град. Берлин се управо тако некада звао - Брљин. Добио је име по разбацаним барама и мочварама, тј. по брљавом подручју. 

Па како је то Берлин био српски град, и који су Срби живели у Берлину? У Берлину су живели Лужички Срби. Не зна се тачно од када су живели на тим просторима, али се први пут спомињу 632. године у Фредегеровој хроници. Од 912. године креће најезда саксонских кнезева, и од тад постепено долази до потискивања Срба. Од 1261. се забрањује српски језик, а након тога уводе и бројне друге забране. Лужички учитељи су исељавани како би се изгубила настава на матерњем језику и временом у потпуности ишчезао српски језик. 



На овој мапи из 814. можемо да видимо одакле докле се простире простор насељен Србима. Оно што је такође занимљиво јесте да у северној Грчкој никада претежно нису живели Грци. Сва она места где идемо на море са почетком Нео је био насељен великим бројем Срба. Међутим, није политички коректно говорити о овим стварима. 


Овде видимо карту још из много ранијег периода, за време владавине Српског краља Аргона. На основу легенде можемо уочити да је источни део Немачке јако насељен Србима, као и северни део Грчке који сам споменуо. 

Јако вам препоручујем да одгледате емисије са професором Радованом Дамјановићем. Он је историчар који се бави изучавањем језика и његовим кретањем кроз историју. Такође се аматерски бави и картографијом. Оставићу један линк из емисије "Интервју" у продукцији Балкан Инфо, па можете бацити поглед. Такође је написао и неколико књига које на жалост нисам прочитао, али ћу сигурно првом приликом. Он такође поред бројних историчара потврђује ове тврдње које сам вам скромно изнео. 

Нема коментара:

Постави коментар

Парето принцип - правило 80/20

Вилфредо Парето (1848-1923) је италијански економиста, социолог и инжењер који је објавио више научних радова из области економије и ...